utorak, 3. rujna 2013.

Kolumna by Mario Vranješ: LATINICA KONТРА ЋИРИЛИЦА




Подигла се ових дана велика хајка у Вуковару и још неким Хрватским градовима, a sve u vezi označavanja ulica i državnih institucija tablama na kojima su nazivi napisani dvojezično,tj. ћирилићно и latinično. Pomalo mi, ustvari lažem, totalno mi je besmislena ova квази борба за очување Хрватске слободе, независности i tekovina svеga što označava Hrvatsko time da se ukida jedan isto tako kulturni indetitet Hrvatske, a to je ћирилично писмо. Зар није баш највеће богатство и права слика слободоумја и демократичности та различитост у изговорима, у културама, религијама па на крају и у писмима. Nisam baš siguran da Europa dobronamjerno gleda na sve ovo što se dešava u Vukovaru. Radikalizam sa jedne strane potpiruje još veći radikalizam sa druge strane, što je možda i jedini i osnovni cilj čitave ove halabuke oko ćiriličnog pisma.

Моје прво писмо које сам  учио у основној школи, у тада СФР Југославији je bila ćirilica. Već sljedeću godinu sam učio latinicu koju i dan danas više koristim u svome pisanom izričaju nego ćirilicu, ali ne smatram da mi je život skrenuo na krivi put, da sam prevaren i da sam malouman zato što znam da pored latinice, čitam i pišem i na ćirilici. То што нам се догађало на овим просторима деведесетих година нема никакве везе са писмима. Глупости се једнако пишу и објавлљују и на латиници и на ћирилици. Глупост, радикализам, нетрпељивост,дискриминацијa једнако злокобно,opasno i poražavajuće zvuče kada ih pročitaš i na latinici, a bogami i na ćirilici. Zlo nastaje u ljudskim umovima, a papir i pismo kojima taj bolesni um piše je samo benigni alat koji taj bolesni um koristi da bi zlom zadojio isto tako bolesne umove kakav je i on sam.

Ја знам да сам богат човјек, јер су ми и ћирилица и латиница писма са којима се ја изражавам, pišem poeziju, pišem ljubav, дијелим емоције, разарам границе и предрасуде.Kada mi pjesme i priče budu ljepše i bolje samo zato što sam ih napisao sa jednim ili drugim pismom, priznat ću da je ovaj moj tekst čista budalaština.Sve do tada Miku Antića ću čitati na ćirilici, a Miroslava Krležu na latinici i obratno. Jer mi se može.



Piše: Mario Vranješ / klick-ba.com